Svi mi razvijamo tokom vremena neke loše navike za volanom. Neko voli da „nagazi“ bez ikakve potrebe, neko drugi da jede dok vozi itd. Najbolji način da izbegnemo greške je da ih racionalno sagledamo, izolujemo i – eliminišemo.
Šta kažu podaci bezbednosnih organizacija širom sveta? Koje su to najrizičnije stvari koje radimo za volanom? Hajde da vidimo.
Vožnja sa slušalicama na ušima
Ako vam audio uređaj ne radi ili ako ga jednostavno nemate, slušanje muzike preko slušalica može zvučati kao odlična alternativa. Međutim, ona to nije, jer na ovaj način prekidate kontakt s okolnim dešavanjima. Možda nećete čuti sirenu motocikla koji vas pretiče, na primer. Ukoliko već koristite telefon za slušanje muzike, mala investicija u Bluetooth zvučnik je bolje rešenje.
Kako naplatiti štetu od osiguranja? Pogledajte više OVDE
Vožnja u alkoholisanom stanju
Ovo je jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih udesa, i to onih s težim posledicama. Podaci za Veliku Britaniju pokazuju da je broj incidenata sa smrtnim ishodom gde je bar jedan od vozača bio alkoholisan, porastao na 250 u 2017. Mada se nezgode u saobraćaju dešavaju, smrtni slučajevi se mogu sprečiti. Negativne posledice vožnje u alkoholisanom stanju su poznate i dokazane, a rešenje ne može biti jednostavnije: ako vozite, nemojte piti – ako pijete, nemojte voziti.
Vožnja pod uticajem opojnih droga
Ova „praksa“ je podjednako opasna kao i upravljanje vozilom u alkoholisanom stanju. Jedno američko istraživanje pokazuje da je registrovano 14,8 miliona vozača koji su seli za volan u okviru sat vremena od konzumiranja marihuane. Po istoj studiji, gotovo 70 odsto ljudi smatra da verovatno neće biti uhvaćeni ako voze pod uticajem opojnih droga. Međutim, upotreba THC detektora daha od strane policijskih snaga u svetu se širi, tako će ljubitelji marihuane uskoro doći u istu situaciju kao i „pijanci“.
Umor
Kako pokazuje anketa iz 2018., jedna osmina (13 odsto) vozača u Velikoj Britaniji je priznala da je zaspala za volanom. Gotovo dve petine (37 odsto) kažu da su bili toliko umorni da su bili uplašeni da će zaspati tokom vožnje.
Američki istraživači su zaključili da je vožnja nakon samo pet ili manje sati sna isto tako opasna kao i vožnja u alkoholisanom stanju. „Jedino rešenje za pospanost je san“, istakla je AAA. Red Bull vam neće „dati krila“ za volanom, niti će to uraditi dupli espreso. Vozite kada ste odmorni i napravite 20-minutnu dremku ukoliko osetite da su vam kapci postali „teški“.
Nevezivanje pojasa
Vožnja bez vezanog bezbednosnog pojasa nikada nije dobra ideja. Ona je čak opasnija kod novih modela automobila opremljenih vazdušnim jastucima. Ukoliko doživite čeoni sudar, bićete lansirani prema volanu, dok se vazdušni jastuk otvara u potpuno suprotnom smeru. To baš i nije recept za preživljavanje.
Takođe, dizajn automobila je u potpunosti baziran na činjenici da su putnici u fiksnim pozicijama u slučaju sudara. Ako „letite“ po kabinskom prostoru, jasno je da vam se šanse da ostanete nepovređeni uveliko smanjuju.
Ukoliko se sudarite u Mercedes-Benzu S klase pri brzini od 120 km/h, imate dobre šanse da preživite, ali samo u slučaju ako imate vezan bezbednosni pojas. Eminentni britanski patolog, Ričard Šeferd, koji je istraživao incident u kojem je poginula princeza Dajana, 2019. je izjavio: „Dodi Fajed je udario u vozačko sedište ispred s približnom težinom tri slona… a zatim je (vozač) Henri Pol udario u volan. Poginuli su na licu mesta…“ Princeza je preminula nekih sat vremena kasnije. Jedini preživeli, telohranitelj, Trevor Ris-Džons, uspeo je da zakači bezbednosni pojas u poslednjem momentu.
Preveliko oslanjanje na elektronsku asistenciju
Elektronska pomagala u vožnji, kao što su adaptivni tempomat, asistencija pri održavanju vozne trake i automatsko kočenje u slučaju krajnje nužde, svakako vam pomažu da učestvujete u saobraćaju na bezbedniji način, ali to ne znači da vozilo može autonomno da se kreće. Trenutno u svetu NEMA automobila opremljenih sistemima autonomne vožnje u serijskoj proizvodnji.
Mada vaš automobil možda „zna“ kada treba da koči ili koriguje putanju, i dalje je imperativ da imate obe ruke na volanu i oba oka na putu. Isto važi i za asistenciju pri parkrianju. Prisustvo parking senzora i zadnje kamere ne znači da ne treba da pogledate oko sebe pre nego što krenete u „rikverc“.
Vožnja kolenima
Ovaj „stil“ je primamljiv onima čije se ruke „umore“ tokom dugačke vožnje, međutim, u isto vreme ovo je sjajan način da sletite s puta. Mada se pravolinijska putanja koliko toliko može održavati na ovaj način, problem nastaje kada mora da se izbegne drugo vozilo na putu, životinja, rupa ili zaleđena površina. Pokušajte da obavite paralelno parkiranje kolenima i sve će vam biti jasno.
„Surfovanje“ po info-zabavnom sistemu
Naravno, reč je o sistemu prisutnom u praktično svim novim vozilima, a on može odvraćati pažnju u većoj meri nego mobilni telefon, posebno u slučaju ako niste u potpunosti upoznati kako funkcioniše. Moderni sistemi poseduju brojne funkcije, do kojih se ponekad dolazi kroz nekoliko menija. Ukoliko ne možete u momentu da pronađete ono što želite, najbolje je da se isključite iz saobraćaja i obavite to što ste naumili dok automobil nije u pokretu.
Nedovoljno odstojanje
Verovatno ste nekada čuli od starijih vozača „ušao mu je u firung tokom preticanja“. Ovu „praksu“ obično možemo da vidimo u automobilskim trkama, kada se vozilo iza „zalepi“ za zadnjicu onog ispred, da bi iskoristilo odsustvo otpora vazduha i razvilo veću brzinu. Međutim, što ste bliže vozilu isped vas, manje su vam šanse da ćete se na vreme zaustaviti u slučaju nekog naglog kočenja.
Minimalna razdaljina između vašeg i vozila ispred bi trebalo da bude bar dve sekunde, da biste imali dovoljno vremena da zakočite ili izvedete manevar izbegavanja.
Odvraćanje pažnje
Sklanjanje pogleda s puta da bi se poslala tekstualna poruka ili se odgovorilo na e-mail, jedan je od „najboljih“ načina da se slupate. U saobraćaju nema „pauze“ da biste vi na momenat sklonili pogled s puta. Ipak, čak 41,3 odsto vozača po anketi američke AAA je priznalo 2018. da čita poruke na telefonu tokom vožnje, a 32,1 odsto se izjasnio da ih i kuca. S obzirom na ono što možemo da vidimo na putevima, kod nas je situacija sigurno mnogo gora, a ono što je indikativno (kod nas) je da se telefonom tokom vožnje najčešće bave oni koji imaju ugrađen Bluetooth sistem u svoja vozila. Naravno, nameće se pitanje „ko je ovde lud?“.
Razgovor preko mobilnog telefona je još češća pojava od kuckanja poruka. Mada možete razgovarati tokom vožnje bez da sklanjate pogled s puta, jedna ruka vam je „zalepljena“ za lice, tako da argument da je ćaskanje bezbednije od kuckanja baš i „ne pije vodu“. Najbezbednije je da telefon odložite negde gde će vam biti van domašaja i da zaboravite na njega dok vozite.
Ignorisanje poziva na popravku
Opozivi su besplatni, tako da nema razloga ignorisati ih. Zapravo, najčešće se i uvode iz bezbednosnih razloga. Proizvođači automobila šalju obaveštenja o povlačenju na korektivnu intervenciju putem pošte, ali ukoliko imate neke sumnje, uvek možete da kontaktirate ovlašćeni servis ili se informišete putem interneta.
Ostavljanje ljubimca u kabini da slobodno tumara
Mi, koji imamo kućne ljubimce i redovno ih vozimo u automobilima, znamo da se oni bez problema mogu naučiti da budu na jednom mestu. Međutim, vlasnici koji na taj način vaspitavaju svoje ljubimce čine manjinu, pa je neophodno osigurati ih i ograničiti im mogućnost kretanja, jer niko ne želi da mu šape voljenog bića završe na volanu ili ručici menjača, a zadnjica ispred nosa…
Konzumacija hrane tokom vožnje
Pre ili kasnije, autonomna vozila će postati deo svakodnevice, tako da ćemo moći da jedemo sendvič dok se vozimo na auto-putu. U dovoljno velikom automobilu, čak ćete moći da pripremate hranu. Međutim, još uvek smo relativno daleko od toga, a ono što aktuelni podaci (NHTSA) pokazuju je da se šanse za doživljavanjem saobraćajnog incidenta povećavaju za 80 odsto ukoliko jedete za volanom. Ako ste gladni toliko da ne možete da izdržite, skrenite prvom prilikom na neko zgodno mesto i uživajte na miru u prijatnom zalogaju.
Vožnja neodržavanog vozila
Redovno održavanje automobila ga čini bezbednim i pouzdanim, a u isto vreme štedi novac na duge staze. Ukoliko ne rešite curenje rashladne tečnosti primera radi, može doći do pucanja creva ili hladnjaka (u zavisnosti gde se nalazi pukotina) što može da dovede do pregrevanja i otkazivanja motora, o ceni popravke da ne govorimo.
Ako ne rešite probleme na kočnicama koje signaliziraju da su zrele za popravku, one će pre ili kasnije otkazati, a vi ćete završiti u „zadnjici“ drugog vozila. Komponente ogibljenja i pneumatici takođe moraju da se zamene čim počnu da pokazuju znake pohabanosti.
Vožnja po ekstremno lošem vremenu
Kada god je to moguće, pokušajte da izbegnete vožnju po snegu ili pljusku. Međutim, nekada čovek jednostavno mora da sedne za volan, ali ako stvari nisu hitne, bolje je da ostanete kod kuće i sačekate da se vremenski uslovi poprave a putevi očiste.
Prebrza vožnja
Prekomerna brzina je daleko najčešći saobraćajni prekršaj, i ujedno uzrok trećine svih udesa sa smrtnim posledicama. Ovo je nekako i stvar nedostatka inteligencije, rekli bismo, jer oni koji „jure“ zapravo ne dobijaju mnogo a mogu mnogo da izgube. Primera radi, ukoliko u obzir uzmemo da distanca između Novog Sada i Beograda iznosi 95 kilometara, pri konstantnoj brzini od 130 km/h, put ćemo preći za 43 minuta, 50 sekundi, dok će pri brzini od 150 km/h biti potrebno vreme od 38 minuta. Dakle, u pitanju je nešto više od pet minuta a rizik je neuporedivo veći od „dobitka“. Deset odsto veća brzina podrazumeva povećanje kočne distance od 21,1 odsto. Međutim, tu su uključeni i drugi faktori, poput vremena reakcije, kvaliteta asfalta i tako dalje. Kada se vozilo kreće 130 km/h po suvom asfaltu, i kada uzmemo u obzir da je vozaču potrebna samo sekunda da reaguje, ukupna kočna distanca iznosi 124 metra (od čega se 24 metra odnosi na vreme reakcije a 100 metara na proces kočenja). Pri brzini od 150 km/h, ukupan kočni trag iznosi 160 metara. Ovo su naravno aproksimativne vrednosti (iz realnog saobraćaja, ne testiranja, gde su brojke niže) zasnovane na podacima iz britanskog vozačkog priručnika, a ovom temom ćemo se detaljnije pozabaviti u budućnosti. Uglavnom, jasno je do koje mere se rizici „eksponencijalno“ rastu s povećanjem brzine.
Prespora vožnja
Kretanje znatno ispod zacrtanog ograničenja može biti jednako opasno kao i prekoračenje. Iz tog razloga imamo i taj „donji“ limit, koji kod nas iznosi 50 km/h (na auto-putu), što je prilično niska vrednost, koju bi definitivno trebalo povećati radi poboljšanja bezbednosti.
Na ovaj način dolazi do neočekivanih situacija i potrebe za iznenadnim manevrom izbegavanja, što može imati ozbiljne posledice. Uglavnom, oni koji voze sporija vozila svakako bi trebalo da izbegavaju auto-puteve gde je ograničenje brzine prilično iznad 100 km/h.
Izlivi besa tokom vožnje
Po nedavnom istraživanju, polovina vozača u Velikoj Britaniji je iskusila izlive besa u saobraćaju. Namerno naglo kočenje, presecanje putanje, psovke, pokazivanje nepristojnih gestova, dovodi sve učesnike u saobraćaju u rizik, čak i pešake. Savet u ovom slučaju je veoma jednostavan: nemojte za volanom raditi ništa što inače ne radite kada gurate kolica u supermarketu. Jednostavno, zar ne?
Stavljanje nogu na armaturnu tablu
Ovoga ranije nekako nije bilo, ali u poslednje vreme uzima maha. Naravno, reč je o navici nekih suvozača. Zamislite da dođe do nekog iznenadnog incidenta i aktivira se vazdušni jastuk…Dovoljno je što ste učestvovali u sudaru, a kamoli što ćete pretrpeti teže povrede iz prilično glupog razloga.
Vožnja bez upaljenih farova noću
I ovo je pojava koja je učestalija nego ranije. Razlog možemo pronaći u tome što su proizvođači automobila masovno uveli dnevna LED svetla kao standardnu komponentu. Mada emituju svetlost, ne mogu da zamene regularne farove, a pored toga, pozicije pozadi ostaju u mraku. Najbolji način da se ovo izbegne je da se stekne navika provere ikonice za svetla na instrument tabli kada padne mrak. Ako ne sija, ne sijaju ni svetla.