Naplata štete za službeno vozilo koje je učestvovalu u saobraćajnoj nezgodi ume da bude mukotrpan postupak naplate, uzimajući u obzir da se radi o procesu za koji je neophodno prikupiti veliki broj dokumenata koje nadležne institucije zahtevaju. Kako u mnogim kompanijama , usled prevelikog obima posla, ne postoje osobe koje se bave konkretno ovim segmentom naknade štete, nedvosmisleno postoji osnova za angažovanjem profesionalne agencije koja će preuzeti i realizovati proces naplate štete.
U slučaju da Vaša kompanija ima veliki broj vozila u voznom parku, i potrebna Vam je profesionalna agencija koja će umeti da maksimizira naplatu štete u slučaju da neko Vaše vozilo učestvuje u saobraćajnoj nezgodi, pozovite nas i obezbedićemo specijalne pogodnosti.
Često se dešava da osiguravajuća društva ne žele da priznaju pravni osnov nastanka štete ističu doprinos oštećenog ili kad priznaju osnov ne žele da isplate odgovarajući adekvatan iznos nadoknade već pokušavaju da umanje svoju obavezu. Da bi se maksimirao iznos naplate štete pogotovu za saobraćaj, potrebno je angažovati agenciju za naknadu štete koja odlično poznaje proces saobraćajne nezgode, saobraćajne prekršaje i da dobro poznaje praksu kod odlučivanja o visini štete.
Većina građana kojima je na automobil pao sneg sa krova zgrade, led, ledenice, ili se prelomila i pala neka grana drveta kraj koga je bio parkiran četvorotočkaš uspe da nadoknadi pričinjenu štetu. Koliko dugo će trajati ceo proces naknade štete, zavisi od toga da li je, i kako, osigurano vozilo. Ono što trebate znati u tom slučaju je:
– Potrebno je da, kada uočite štetu na vozilu, pozovete saobraćajnu policiju koja će izvršiti uviđaj i sačiniti zapisnik
– I vlasnici vozila koja nemaju kasko osiguranje imaju način da naplate štetu na vozilu.
– Ukoliko uz obavezno osiguranje od auto-odgovornosti vlasnik vozila ima zaključeno i osiguranje stakala na vozilu, u slučaju pada snega ili leda može naplatiti štetu koja nastane na staklima. I ovde je obavezno prisustvo policije koja će sačiniti zapisnik.
– Ako je vozilo oštećeno ispred poslovnog objekta štetu nadoknađuje vlasnik tog objekta
– Vlasnici vozila koji imaju samo osnovno obavezno osiguranje, ukoliko im je ovako oštećen automobil, moraju prvo da pozovu saobraćajnu policiju da bi pribavili dokaz o mestu, načinu i vremenu kada je šteta nastala.
Češći slučaj je da sa krova zgrade padne ledenica ili nagomilani sneg, pa vlasnik oštećenog vozila, posle redovne procedure zvanja policije i sačinjavanja zapisnika, treba da se obrati vlasniku zgrade, odnosno skupštini stanara. Ukoliko ne dođe do dogovora, oštećenom ostaje da se obrati redovnom sudu.
Problem nastaje kada zgrada nema formiranu skupštinu stanara i tada bi oštećeni morao da tuži, pojedinačno, sve stanare u toj zgradi.
Ukoliko je pala grana sa drveta koje je u nadležnosti javnog komunalnog preduzeća, onda je neophodno da građani pozovu Centar za informisanje ili dežurnu službu JKP zaduženog za održavanje tih površina.
Iskustva vozača u Beogradu, kada je reč o naknadi štete iz nadležnosti “Zelenila Beograd”, uglavnom su pozitivna. Ipak, treba naglasiti da se naknada štete vrši samo u slučajevima u kojima je uzrok štete stablo za koje je na osnovu redovnog programa održavanja nadležno JKP.
Da bi to pravo ostvarili, oštećeni treba da podnesu pisani Zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete JKP „Zelenilo-Beograd“, ili se obrate nekoj od agencija kokje se bave naplatom štete. Oštećeni, uz Zahtev za naknadu štete prilaže Komisiji zapisnik sa područja o pričinjenoj materijalnoj šteti, policijski izveštaj i lekarsku dokumentaciju, ukoliko je u pitanju telesna povreda.
Šta uraditi u slučaju da ste ostavili automobil na parkingu, a kada ste se vratili zatekli ste prednji deo ulubljen? Počinilac se, naravno, izgubio, a šteta je poprilična. Da li je moguće u ovakvim slučajevima naplatiti štetu i kome se obratiti kako biste ostvarili svoja prava?
Vlasnik vozila koji ima kasko polisu osiguranja treba da se obrati svojoj osiguravajućoj kući koja će mu isplatiti naknadu za nastalu štetu.
Ukoliko je pak nema, neophodno je da pozove policiju pre pomeranja vozila i policija će napraviti zapisnik i naložiti pregledanje snimaka koje su napravile kamere na javnom parkingu. Na osnovu toga bi se utvrdilo koje je vozilo napravilo štetu, a onda bi se vlasnik oštećenog vozila obratio osiguravajućoj kući u kojoj to vozilo ima polisu osiguranja.
Ukoliko se ispostavi da vozilo koje je napravilo štetu nije osigurano, za naknadu štete bi se trebalo obratiti Garantnom fondu, koji se nalazi pri Udruženju osiguravača. Garantni fond inače isplaćuje materijalne štete (nastale na stvarima) i nematerijalne (za povrede ljudi) koje napravi neosigurano vozilo.
Ukoliko kamere ne postoje ili nisu radile u vreme udesa, pa se ispostavi da vozilu koje je napravilo štetu ne može da se uđe u trag, Garantni fond u tom slučaju isplaćuje samo nematerijalne štete, odnosno štete na licima ukoliko je bilo povređenih.
!!!Materijalne štete koje napravi nepoznato vozilo, vlasnik pokriva sam (osim ako ima kasko osiguranje)!!!
Prava povređenog vozača:
Ukoliko ste povređeni kao vozač u automobilu, za naknadu pretrpljene štete neophodno je utvrditi krivicu vozača drugog automobila. Dakle, da biste znali kom osiguravajućem društvu da se obratite, morate sačekati ishod krivičnog ili prekršajnog postupka koji se vodi protiv tog lica. Pri tom, činjenica da takav postupak nije okončan ne sprečava vas da pokrenete parnični postupak, u toku kog će svakako krivični postupak biti okončan.
Prava povređenog putnika/pešaka:
Za treće lice koje je pretrpelo štetu u saobraćajnoj nezgodi potpuno je irelevantna krivica štetnika. Putnik, odnosno pešak, koji je pretrpeo povrede nije u obavezi da čeka okončanje krivičnog ili prekršajnog postupka da bi nadoknadio štetu. Ukoliko su u saobraćajnoj nezgodi učestvovala dva automobila, putnik, odnosno pešak može nadoknaditi pretrpljenu štetu od osiguravajućeg društva kod kog je bilo koje od ta dva autobomila osigurano od autoodgovornosti. Ukoliko se naknadno utvrdi krivica jednog od njih, tada se osiguranja mogu međusobno regresirati, ali to ne zadire u prava putnika, odnosno pešaka, niti je za iste od značaja.
Visinu naknade štete na vozilima procenjuju veštaci mašinske struke koja se određuje zavisno od oštećenja motornog vozila.
Pravo na naknadu štete na bazi polise osiguranja od autoodgovornosti ima svaki oštećeni, kao i počinitelj saobraćajne nezgode ukoliko uz polisu osiguranja od autoodgovornosti poseduje i dobrovoljno osiguranje od nezgode za vozača i putnike.
Osiguranje od autoodgovornosti propisano je zakonom i sklapa se za svako vozilo u saobraćaju. Ono pokriva odgovornost vlasnika polise za štete pričinjene trećim licima i ima sledeća dva cilja:
- da zaštiti osiguranika u slučaju saobraćajne nezgode, i
- da zaštiti oštećenog, tako što će mu isplatiti naknadu štete koju mu je prouzrokovala saobraćajna nezgoda.
Ako se u vozilu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu nalazilo još neko lice osim vozača, to lice ima pravo na naknadu štete na osnovu individualnog osiguranja, kolektivne polise osiguranja od nezgode, polise životnog osiguranja itd.
Ukoliko pretrpite saobraćajnu nezgodu u kojoj počinilac nije poznat, takođe imate pravo na naknadu štete. U takvim situacijama nadležan je fond koji je formiran od strane najvećih osiguravajućih kuća u Srbiji koje zajednički snose odgovornost za naknadu štete. Takođe, isto važi i u slučaju saobraćajne nezgode sa vozilom koje nije registrovano.
Naknada štete iz saobraćajne nezgode često može biti otežana ako oštećeni ne poštuju određena pravila i proceduru. Ovde možemo navesti neke greške koje se dešavaju u praksi. Na primer, česte greške oštećenih nakon sudara je što ne sačekaju dolazak policje nego im štetnik na licu mesta obeća neku vrstu naknade koju kasnije ne želi da realizuje. Policija u tom slučaju ne biva pozvana na mesto događaja pa samim tim i ne postoji zapisnik o uviđaju bez koga je oštećenom kasnije drastično otežano dokazivanje da je uopšte šteta iz te saobraćajne nesreće.
Često se greši što se policiji kod pravljenja zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode ne prijave lake telesne povrede pa posle osiguravajuća društva čak i u slučaju posedovanja medicinskih nalaza o povredi ne žele mirnim putem da isplate štetu iz osiguranja već se mora tužiti i na teži način dokazivati poreklo povreda.
Policijski zapisnik o saobraćajnoj nezgodi je javna isprava i ima pretpostavljenu tačnost pa sve ono što nije navedeno u zapisniku se kasnije često teško dokazuje. Moguća greška je što i slučaju graničnih šteta ispod 200.000,00 dinara oštećeni od policije ne insistiraju na vršenju uviđaja već umesto toga sa štetnikom sačinjavaju Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi pa se naknadno procenom kod ovlašćenih servisa ispostavi da je šteta na motornom vozilu drastično veća od prvobitne procene, pa se i ova razlika često mora sudski tražiti.
