U praksi se dešava veliki broj slučajeva u kojima psi lutalice napadnu prolaznike na javnim površinama i pričine im štetu, najčešće ugrizom, usled čega nastupaju štetne posledice koje se ogledaju kroz nematerijalnu štetu (strah, bol), ali i materijalnu (troškovi lečeja, poderana odeća, gubitak zarade zbog lečenja u težim slučajevimna i dr.). U slučaju ujeda psa lutalice oštećeno lice ima pravo na naknadu pretrpljene štete a za tu štetu odgovorna je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji dogodi ujed odnosno grad ili opština kada se radi o opštini koja ne ulazi u sastav gradova.
Jedinica lokalne samouprave (grad, opština) odgovara za ovu štetu zbog propuštanja da preduzme sve potrebne mere kako bi se sprečilo nastupanje ove štete, odnosno kako bi se zbrinuli i sklonili sa ulice psi lutalice.
Postupak naknade štete je dvojak, te se zahtev za naknadu štete može podneti samoj lokalnoj samoupravi, koja taj zahtev prosleđuje komisiji na rešavanje a radi postizanja poravnanja sa oštećenim. Praksa je pokazala da ovaj način naplate štete nije efikasan jer se na samo odlučivanje po zahetvu čeka i po više meseci kao i da su iznosi naknade koje jedinica lokalne samouprave podnudi oštećenom daleko ispod realno pretrpljene štete i iznosa koje oštećeni može da ostvari u praničnom postupku pred sudom.
Drugi način je naplata štete sudskim putem, gde se u sudskom postupku obavezno izvodi dokaz veštačenja telesnih povreda i pretrpljenog straha, te sud na osnovu izvedenih dokaza donosi odluku o visini naknade nematerijalne štete. Visina nematerijalne štete prvenstveno zavisi od težine povreda i nalaza veštaka, dok je praksa sudova u Beogradu da, za lakše povrede, dosuđuju novčane iznose od 80 000 – 130 000 dinara, dok za teže povrede i znatno više iznose.
Često smo svedoci nemilih događaja koju prouzrokuju napušteni psi lutalice, koji neretko bez ikakvog povoda napadaju građane i nanose im telesne povrede. Takvo traumatično iskustvo usled kojeg žrtve pretrpe telesne povrede ostavlja posledice koje se ogledaju u pretrpljenim fizičkim bolovima, strahu, eventualno trajnim ožiljcima kao i umanjenju životne aktivnosti. Šta svaki od ovih osnova znači?
- Pod fizičkim bolovima podrazumevaju se bolovi koje oštećeni trpi usled telesne povrede nastale u kritičnom događaju. Vrlo je važno imati u vidu da fizički bolovi mogu trajati i nakon što je naknada štete dosuđena, što utiče na visinu naknade;
- Strah, sa druge strane, može biti primarni – koji se javlja u trenuku kada je šteta nastala i sekundarni – nakon kritičnog događaja u vidu zabrinutosti zbog posledica povrede;
- Naruženost se pre svega tiče ožiljaka ili deformiteta tela, a ceni se objektivno (npr. vidljivost promena na telu, mogućnost pokrivanja naruženja, starost i pol lica itd.) i subjektivno (npr. uticaj naruženosti na psihičko stanje oštećenog);
- Umanjenje opšte životne aktivnosti dovodi do potrebe ili za pojačanim naporom radi obavljanja određene životne aktivnosti ili do umanjenja ili gubitka mogućnosti obavljanja određene životne aktivnosti (npr. invaliditet), sve kao posledice nanete štete.
Svaki konkretan oblik nematerijalne štete donosi sa sobom specifičnosti, te su izneta samo neka od osnovnih pravila radi boljeg razumevanja naknade štete. Za sagledavanje celog slučaja potrebno je temeljno poznavanje prava naknade štete.
Što se tiče dužine trajanja postupka naknade štete zbog ujeda psa lutalice u većini slučajeva kada je u pitanju sudski postupak on se završi između jedne i dve godine. Osim pripremnog ročišta uglavnom se zakaže najčešće dva do tri ročišta za saslušanje oštećenog, svedoka i veštaka. Vansudski postupak najčešće traje između godinu i godinu i po dana.
Koliki iznos novčane naknade se može ostvariti u sudskom postupku stvar je analize celokupne raspoložive dokumentacije i proučavanja sudske prakse, za šta je neophodno stručno znanje advokata. Nakon analize, može se doneti odluka u pravcu mirnog rešenja spora ili pokretanja sudskog postupka.
